Imunostimulatorno i Imunomodulatorno Dejstvo Aloje Vere

 

Samo u nekim slucajevima mikroorganizmi sa kojima smo svakodnevno u kontaktu uzrokuju klinicki detektabilnu bolest. Vecina njih je u toku vec prvih sati po prodoru u organizam uocena, prepoznata i unistena delovanjem odbrambenih mehanizama nespecificnog karaktera. Ti mehanizmi su, dakle, isti u slucaju infekcije razlicitih infektivnim agensima. Tek ukoliko infektivni organizam (virus, bakterija) uspe da premosti prvu barijeru koju mu postavlja imunski system domacina, nastupa specificni imunski odgovor. Ovu fazu odbrane realizuju dve grupe celija koje su obucene da prepoznaju i ciljano unistavaju “napadaca” – prve deluju odmah a druge pamte i aktiviraju se pri eventualnom buducem susretu sa njim (zahvaljujuci njima nakon “prelezane bolesti”sticemo imunitet koji nas izvesno vreme a u nekim slucajevima i trajno stiti od ponovne infekcije izazvane istim mikroorganizmom).

Priroda nas je i ovde fascinirala svojom savrsenoscu. Nazalost, ona nije bezuslovno naklonjena nama – obe strane u sukobu su tokom evolucije razvile niz mehanizama kako bi sebi obezbedile sto uspesniji opstanak. Efikasnost naseg imunskog sistema, tj. nasa spremnost da se odbranimo je u ovom slucaju presudna.

Logika jested a bas ta, da priroda krije resenja svih problema koje nam je zadala, a do kojih medicina dolazi vrlo sporo i prilicno mukotrpno.

Efekti ekstrakta Aloe bili su poznati mnogo pre nego sto su naucnici uspeli da izoluju neke od komponenata odgovornih za njena pojedina svojstva. Istrazivanja se lagano pomeraju ka sustini – njena uocljiva dejstva analiziraju se, ne samo celijskom, vec sve vise na unutarcelijskom nivou. Rezultati su brojni, spektar delovanja veoma sirok, a jos uvek sistematski neodoljivo objasnjen. Sumiranjem uradjenih ispitivanja neke karakteristike ove biljke postaju nedvosmislene – imunostimulatorno i imunomodulatorno dejstvo, osnazivanje kako nespecificnog tako i specificnog imunskog odgovora aktivacijom i podsticanjem funkcionalnog i fenotipskog sazrevanja pojedinih celija cija je uloga kljucna u pokretanju imunskog odgovora, sposobnost indukcije programirane celijske smrti u pojedinim tipovima abnormalnih celija (celije kancera creva, humana leukemicna celijska linija), promena aktivnosti velikog broja enzima od esencijalne vaznosti za oksidacione procese u celiji ili pak onih koji posredstvom transkripcionih faktora uticu na ekspresiju gena.

Sposobnost komponenata koje ulaze u sastav ove biljke da osnaze korisne, a minimalizuju stetne efekte pokrenutog imunskog odgovora (antiinflamatorno svojstvo), u kombinaciji sa snaznim podsticajem regenerativnih procesa dovoljna su preporuka za one koji zele da poboljsaju kvalitet svog zivota.